Sve je u redu, samo sam iskrvarila do smrti...

Doće maca pred.....DŽuKeLu

obloguz | 23 Avgust, 2008 22:35

Ponekad kada osetiš da si nepoželjan negde, dobro je ne napustiti prostoriju. A prostorija je recimo, život (Neka bude velika prostorija). Iako ljudi oko tebe nisu ljudi kao ti, nego su licemeri i svi su isti i ne podnose te u neku ruku, po defaultu, ali ti ne odeš. Ali nekako svi gadovi su se tu negde našli na jednom mestu. Ma kakvi bili svi ćete u jednom momentu biti izjednačeni. Zlatni momenat licemerja. Misliš, doći ce već nešto vredno ostajanja. Možda upoznaš nekog ,,zalutalog”. Ili se razocaras, kako to češće biva. Zdravo ja sam Bojana, (I imam problem sa alkoholom…E da bar) i ovo pričam jer ne želim da trošim vreme pričajući ovo mom dečku. Stranci bolje slusaju. Neki ne znaju da li sam budala ili superinteligentna, a neki se možda prepoznaju iako, realno, nemamo ništa nalik. Dovoljno je da čitamo i pišemo glupe blogove, obične metode za olakšavanje. Zdraaaavo Bojana. Sto godina. Welcome to the club of klišea. S obzirom da sam shvatila da je u početku ovo bilo predobro da bi bilo istina (ah ah ma nije valjda) ovako nešto se i dalo očekivati. Surovo ogavno, totalno suprotno. Nisam pogodjena činjenicom da sve što se naglo diže naglo pada, već želim da prebolim sve i da nadjem sebi zanimacije kako bih ga potisnula. Nije on običan dečko nisam ja obična devojka, nije ovo običan blog. Moj rečnik je samo jadan pa to tako izgleda. Opet se tešim. Možda smo čudan spoj ljudi, ja, adrenalinski sportista fanatik hladnog oružja i proždrljivac badema, i on… Previše zauzet da cimne svoju devojku jer je uvek poslu, budista u postanku (If I get lucky). Imam samo jedan sitan zahtev, ne bas tako svakodnevan. Želim da ostanem u vezi sa njim, ali emocionalno da se otcepim, ne volim baš da pravim budalu od sebe.. Neka ovaj poslednji put bude maestralan, i neka ZNA ovaj put ZAŠTO se ostavljamo (Da, imali smo dužu istoriju sa prekidima svesti). Jer sam tri meseca slušala tako hranljive laži da mi je žao da se odlepim od njih. Vidite moj dečko je taj….Divan osećajan decko , koji stalno misli na vas, i to mu mozete verovati na rec, jer posle trećeg meseca drugog dokaza nema sem puke reči. Neće zvati prvi i neće poslati poruku, sem ako ga nesto duboko ne uznemiri ili izbaci iz takta da uradi to (Kad mu je devojka sama u klubu gde puno žena i muškaraca može da je startuje). Ali bitno je (!) da on misli na vas. Haha. :((( No dobro, mogla bih to da mu oprostim kad bih znala da ne voli vezu preko telefona. Možda je on požrtvovan i brižan i voli da mi ugadja? A ja sam toliko ogorčena da ne vidim te namere? Ovaj…..Ne. Šta bre ti misli da je pažnja kad tokom seksa pazi da mu devojka ne udari glavom o zid? To je pažnja? Ako ti nije tesko molim te, ja bih nesto ozbiljnije. Frustiraš me, šutnula bih te kao kokošku da nemam malo više tzv. “Srpske,, tolerancije. A sta bi sa ugadjanjem? Ako ugadjanjem zovete to da se vidimo svaki drugi-treći dan na najvise dva sata i da vam tokom vidjenja mazi ruku i kaze da ne razmišljate kako treba, jer ako razmišljate ispravno nijedno sranje vas ne bi zadesilo. Zato on vodi savrseno uravnotežen život, za ne poverovati. Fucking Budist. Kad se setim samo da sam svog bivšeg zvala kukavicom, a on dečko nije imao naprosto gde da se dokaže. Bio je pošten dečko i dobar dečko, i dalje se čujemo, postoje ljudi očigledno koji nikad nisi preponosni da odu od nekoga koga vole. Njemu je bitno da sam srećna, nema tu povredjenog ponosa, iako mi je sadašnji dečko njegov sujetni drug. Čekaj malo, ko je koga tu kome oteo, da se tako grubo izrazim? Nema li gubitnik pravo na bezrazložno durenje? A gubitnik je zapravo taj koji me je dobio. Jebo te ponos ako nemas čime da se ponosiš. Ovaj dečko je čudo. Neće nigde sa mnom da ide, jer mu ne odgovara moje društvo. On misli da oni njega ne vide. On PREDVIDJA loš provod, njemu nije bitno zbog koga i sa kim ide, nego eto samo gleda svoju napaćenu pozadinu. Posle zapomaže čime je zaslužio da budem besna. Svi u mom društvu su u vezi niti ga teram da tračari sa ženama niti da se ispoveda sa drugim momcima mojih drugarica. Toliko o žrtvovanju. A to je sitnica, to ni nije žrtvovanje. To je ono što bi on nazvao ,,poštovanje prema partneru,, da sam mu rekla da mi se ne ide sa njim u njegovo društvo. Kad se setim da smo još pričali o Budućnosti. Mislim svi parovi pričaju o tome, to je nekako neminovno, sem ako vam glavni plan nije kako što pre jedno drugo da šutnete. Žao mi je Ti, naprosto, možda ti misliš da smo taman, ali ja mislim da tebi treba meditacija, i puno praznog prostora. Da živiš sam sa svojom mržnjom, jer ako si toliki mizantrop onda mrziš i mene, ako me voliš onda si običan lažov. Kod takvih pojmova nema izuzetka. Sem u američkim filmovima, gde najvećem mizantropu svet okrene neka njemu slična i otkrije da je on samo neki peder koji je podigao gard i koji je slučajno patriota do srži. Who cares. Žao mi je što imas pogrešnu sliku toga da si uvek ti meni ugadjao a da sam ja uvek tebe napadala. Mogli smo korisnije provesti to vreme. Ali eto sad bar znam da ono sto sam tako dugo htela i očekivala kao najveći dar sa neba, je obično nezahvalno sranje kao i svi neprovereni slepo odabrani proizvodi u životu. Tako da….Kazem, nije kraj sveta, života, čegagod već, samo ostavite sve predmete u toj prostoriji sa kojima ste ušli, i naprosto je napustite. Preporučite prijateljici (ili prijatelju, u slučaju da je mizantrop gej kako sam i rekla), uostalom zašto boravak u njoj (prostoriji) da propadne.